U vreme kada su se pojavile lokalne računarske mreže (LAN) nisu postojala praktično nikakva pravila kojima bi bila određena struktura kablovskog sistema. Kablovi su razvlačeni proizvoljno, kako je u trenutku instalacije bilo najlakše i najjednostavnije. Međutim, ono što je na početku bila prednost, kasnije se pokazalo kao nedostatak. Naime, haotično i bez plana postavljeni kablovski sistemi sa povećanjem broja računara u mreži počinju da prave probleme, kako za administriranje mrežom tako i za dalje proširivanje mreže. U neplanski strukturiranoj kablovskoj mreži je izuzetno teško naći kvar, a statistike kažu da oko 80% svih ispadanja mreže iz režima normalnog funkcionisanja nastaje zbog neispravnosti u kablovskom sistemu.

Osim toga, izuzetno brz razvoj računarske opreme doveo je do veoma zanimljive situacije. Prvo, na tržištu se pojavilo više tipova računarskih mreža koje su koristile različite i potpuno nekompatibilne računarske sisteme. Drugo, brzine prenosa, koje su samo do pre nekoliko godina smatrane sasvim dovoljnim za sve moguće primene, sada su postale suviše male, tako da je osim nove mrežne opreme bilo potrebno koncipirati i novu vrstu kablovskog sistema koja će biti u mogućnosti da obezbedi tako brz prenos podataka.

Situacija na tržištu je početkom devedesetih godina bila takva da je nešto trebalo uraditi po pitanju novog načina kabliranja koji će zadovoljiti narasle potrebe u poslovnim računarskim komunikacijama. Tako je nastao koncept tzv. strukturnog ili generičkog kabliranja osmišljen tako da obezbedi i objedini prenos svih informacija u jednom poslovnom sistemu. Na taj način, osim kvalitetnog prenosa podataka, ovim sistemom se može obavljati i prenos telefonskih, video, upravljačkih i alarmnih signala. Kako su razvoj sistema strukturnog kabliranja forsirale, pre svega, najveće svetske telekomunikacione firme, to je i za ovaj sistem preuzeta filozofija izgradnje i instalacije telefonskih mreža, samo sada sa primenom naprednijih tehnologija.

Problem je rešen tek donošenjem standarda ISO/IEC IS 11801 (jul 1995.), EN50173 (avgust 1995.), EIA/TIA 568A (oktobar 1995.) kojim su definisani principi strukturnog, odnosno generičkog kabliranja, koji osim računarskog i telefonskog saobraćaja integrišu i razne sisteme za prenos slike, nadzor i upravljanje, čime je praktično definisano u svetu u sve popularniji koncept inteligentnih zgrada.

Suštinsku prednost strukturnog kabliranja predstavlja korišćenje jedinstvenog kablovskog sistema za sve instalacije kojima se prenose bilo kakve informacije u propusnom opsegu do 600 MHz. To obuhvata i prenos govora, slike, upravljačkih signala, ali i veoma brz prenos podataka. Jedini interfejs ka korisniku je zidna utičnica sa RJ 45 konektorima na koju se može priključiti bilo računar, bilo telefon (ili oba) i koja dalje kablovskim sistemom vodi do odgovarajućih razdelnika i aktivnih uređaja (telefonske centrale ili LAN switch-eva). Struktura mreže je takva da se posle instaliranja, bez ikakve intervencije na samim kablovima cela mreža može prekonfigurisati na potpuno drugačiji način, u zavisnosti od potrebe korisnika. To se postiže na samim razdelnicima, koji su posebno konstruisani za lako i jednostavno prespajanje i konfigurisanje mreže po žželji. Ova opcija naročito dolazi do izražaja u situacijama kada se vrši menjanje fizičkog rasporeda radnih mesta po zgradi (ili po zgradama). Odgovorni administrator samo vrši prespajanje na odgovarajućim razdelnicima i korisnik na novom radnom mestu treba da priključi svoj telefon i računar u zidnu utičnicu i da radi. Njegov računar je povezan na isti način u računarsku mrežu, njegov telefon je na istom lokalu kao i ranije. Osim velike fleksibilnosti koju pruža, strukturno kabliranje zahvaljujućići svojoj sistematičnosti, omogućava jednostavno i efikasno administriranje mrežom, lako proširivanje instalacije i što je možda i najvažnije, potpuno je nezavisno od tipa aktivnih uređaja koji se koriste kako za telefonsku, tako i za računarsku mrežu. čak se i uređaji  koji ne odgovaraju standardima strukturnog kabliranja i nemaju adekvatne konektore mogu uz pomoćć odgovarajuđih jednostavnih adaptera priključiti na sistem.

Sistemi strukturnog kabliranja su doživeli veliku primenu u poslovnim objektima u svetu, kako zbog svoje univerzalnosti  tako i zbog dugoročnosti rešenja. Naime, poslovni korisnik koji se u realizaciji svoje računarske mreže u potpunosti pridržava principa koje nalažu standardi obuhvaćeni međunarodnim standardom ISO/IEC 11801 može biti siguran da će njegov kablovski sistem uspešno podržati svaki zahtev aktivne opreme u narednih dvadeset godina.  Uz kvalitetnu uslugu i garanciju na sistem i komponente, to doslovno znači da jednom instalirani kablovski sistem neće tražiti nikakva dodatna ulaganja.

 Osnovni principi

Sistemi strukturnog kabliranja se realizuju na tri nivoa:

Horizontalno kabliranje (kabliranje spratova),

Kabliranje kičme (vertikalno kabliranje) i

Kabliranje kampusa (kabliranje između više bliskih poslovnih zgrada).

Horizontalno kabliranje se odnosi na deo kablovskog sistema između spratnog razdelnika i zidne utičnice. Između razdelnika i utičnice se razvlači ili bakarni  parični kabl kategorije 5, ili optički multimodni kabl. Za bakarne kablove, razdelnik i zidnu utičnicu koriste se ženski RJ 45 konektori, dok se za optičke kablove koriste ST ili SC konektori. Maksimalna dužina bakarnih kablova između spratnog razdelnika i zidnih utičnica nesme da pređe 90 metara.

Horizontalno kabliranje obuhvata najveći broj kablova u celom kablovskom sistemu i odnosi najviše vremena za instalaciju. Zbog toga je horizontalno kabliranje onaj deo kablovskog sistema koji nosi univerzalnost za sve primene. To praktično znači da će jednom instalirani kablovski sistem po horizontali u veoma dugom vremenskom intervalu moći da se koristi za sve vrste aplikacija. Prelazak sa jednog tipa aplikacije na drugi (npr. Određeni zidni priključak neće služiti više za telefonsku mrežu već za računarsku) postiže se za nekoliko sekundi, prostim prespajanjem na razdelniku.

Korišćenje optičkih vlakana u horizontalnoj ravni predstavlja osetno skuplje rešenje, ali ne zbog cene samih kablova (cena optičkih kablova je neznatno viša od cene bakarnih) većć zbog cene aktivne opreme koja se priključuje i koja u tom slučaju mora da ima optoelektronske komponente.

Vertikalno kabliranje (kičma zgrade) vrši povezivanje spratnih razdelnika i razdelnika zgrade. Tu već dolazi do razdvajanja kablovskog sistema u zavisnosti od aplikacije. Za prenos govornih, alarmnih i upravljačkih signala koriste se bakarni kablovi (parični, kategorije 5e ili 6), dok se za prenos video signala i podataka preporučuju optički. Dužina kablova za kabliranje kičme zgrade po standardu nesme da pređe 500 m.

Najčešće se optička vlakna upotrebljavaju u vertikalnoj ravni i to je predvidjeno standardom, osim u slučaju vertikalne ravni telefonije gde je predvidjena upotreba višeparičnih bakarnih kablova. Vertikalna ravan povezuje veći broj horizontalnih ravni i najjednostavnije ju je predstaviti kao kičmu mreže između spratova objekta koji se umrežava. Kao i u horizontalnoj ravni, najčešće su u upotrebi multimodna vlakna.

Kabliranje kampusa se odnosi na kabliranje između razdelnika pojedinih  zgrada i razdelnika kampusa. Kao i kod kabliranja kičme zgrade, za prenos govora, alarmnih i upravljačkih signala se koriste bakarni parični kablovi kategorije 5e, dok se za prenos video signala i podataka koriste optički. Maksimalna dužina kablova iznosi 1.500 m.

Multimodna vlakna se upotrebljavaju i u ravni kampusa, ali samo u slučajevima kada njihova dužina ne prelazi 2 km. U slučaju da se umrežavaju objekti ččja je međusobna udaljenost veća od 2 km, neophodna je upotreba monomodnog optičkog vlakna. Osnovna razlika između multimodnog i monomodnog optičkog vlakna je u prečniku jezgra koji kod monomodnih iznosi izmedju 6 i 10 mm. Ta ččinjenica uslovljava da monomodna vlakna imaju manja slabljenja čime je omogućen prenos informacija na veća rastojanja. Medjutim, baš zbog malih dimenzija, teže je ²ubaciti² signal  u vlakno te je potrebna preciznija i skuplja aktivna oprema, a i  troškovi proizvodnje i instalacije su viši.